Šta moj anđeo čita?

ivana_u_prolazu_sta_andjeo_cita

 

Pričuvala sam sina prijateljice u galeriji u kojoj radim. Na polici imamo malu skulpturu anđela koji čita knjigu. Dečak uzima anđela iznova i iznova, pretpostavljate već da to nije poželjno (ili možda jeste) i insistira na odgovoru šta anđeo čita. Ne zadovoljava se ni jednim mojim objašnjenjem dok ja intuitivno osećam da mašim poruku i verovatno grešim što uporno vraćam anđela na policu u strepnji da ga u euforičnoj radoznalosti ne polomimo…Krenula sam kući svesna da nemam pojma šta moj anđeo čita.

Malo pre sam sasvim slučajno otvorila jedan blog koji ponekad posetim i našla ovo:

“I vidjeh drugog andjela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni;

I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju.

I glas koji čuh sa neba, opet progovori samnom i reče: idi i uzmi knjižicu otvorenu iz ruke onoga andjela što stoji na moru i na zemlji.

I otidoh k anđelu, i rеkoh mu: daj mi knjižicu. I reče mi: uzmi i izjedi je; i grka će biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima biće ti slatka kao med.

I uzeh knjižicu iz ruke anđelove i izjedoh je; i bijaše u ustima mojima kao med slatka, a kad je izjedoh, bijaše grka u trbuhu mojemu.

I reče mi: valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima.”

(ko zna, možda je čitao baš to, Otkrovenje Jovanovo, 10: 1-11.)

Kada bi pomenutog anđela izmestili iz biblijskog konteksta i proroštva Jevanđeliste Jovana, univerzalnost njegovog lika bi mogli preneti u našu ličnu životnu dramu, posmatrajuži ga zapravo kao anđela intuicije… U tom smislu, svaka knjiga bi bila drugačije napisana i poznata samo nama samima. Volim da verujem da bi se i pojedine stranice podudarile, baš na onim mestima gde bi se i naše misli srele.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *