Zaboravljena ili obesmišljena božanstva: Moliću jednu Fortunu!

Nemesis (The Great Fortune)

Nemesis (The Great Fortune) by Dürer

Da li vi prodajete fortunu?
Izvinite, šta ste rekli? Da li biste mogli da ponovite?
Tražim fortunu..
Ne razumem.
Pa vi ne znate šta je fortuna?
Pa i ne.
Ona italijanska stvar?
Šta je to neki brend?!

Tako je tekao razgovor koji sam čula. Ipak, ovde se ne radi o tome da sagovornik nije znao ko je Fortuna, čak štaviše nije pouzdano da je onaj ko je tragao za njom znao za čim tačno traga… A možda se pitate baš kao i ja šta će nekom kip, statua Fortune u ovom veku? Ili nam ne bi bilo na odmet da svi nabavimo po jednu. Pa nek ide život sa Fortunom ili uz njenu pomoć ako je uspemo umilostiti..

Mesto i značaj božanstva i njihovo obožavanje u Starom Rimu je više nego poznato. Svako božanstvo je imalo ime, poreklo, značaj, atribute, svetilište i sl. Fortuna, Jupiterova ćerka, stajala je kao zaštitnica sreće, plodnosti ali i sudbine, praznovana 24. juna, ponela je pobedonosno svoje atribute: točak sreće i rog izobilja (globus i venac). Međutim, tokom srednjeg veka njena priroda se usložava i mistifikuje. U Danteovom Paklu, Vergilije objašnjava prirodu Fortune kao đavolsku, ipak delom u službi anđela u poslušnosti Božjoj zapovesti. Bokačo je zamišlja u trijumfalnoj kočiji kako sa uzdama u rukama upravlja do samog neba.. Makijaveli u Vladaocu je približava stanovištu oslabljene moći sudbine kojoj daje preimućstvo nad samo pedeset odsto, dok slobodna volja određuje drugu polovinu zbivanja u ljudskom životu.

Ni Šekspiru fortuna nije ostala nepoznata, on počinje Sonet 29 oplakivajući svoju sudbinu u momentu kada zapada u njenu nemilost:

“When in disgrace with Fortune and men’s eyes
I all alone beweep my outcast state…”

Ponekad je prikazivana slepa, priznavajući da se dobra sudbina često otvarala onima kojima je mi možda po zaslugama ne bismo namenili, ili krilata po uzoru na stara etrurska božanstva sreće. U umetničkoj imaginaciji bi stajala na lopti ili točku kako bi ukazali na promenjivost i nesigurnost ljudske sreće: a ko zna na kakvom bi klatnu danas visila? Ili koji bi brend odenula baš ona koju je gospođa sa početka priče tražila…

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *