Šta o životu možemo da naučimo sa drveta?

Apple Saucy (Colorized)

Imam sestru, lepu i plavu. Imale smo u dvorištu tri trešnje, na koje smo se verale oduvek. Neko nauči da pliva, vozi bajs ili rolere brže a neko ko se pre uspenje uz trešnju i ubere više voćki. Bogate smo bile drvećem pa smo imale više iskušenja nadomak ruke – kajsije, jabuke, višnje.. a smokve smo sadili bezuspešno.
Tako je jedan dan moja penjanju vična sestra prvi put stekla popularnost u školi. Bile smo četvrti, peti razred i ona je prvi put osetila šta znači kad ti srce brže zakuca zbog nečijeg osmeha. Simpatija se zvao Marko i imao je učionicu na prvom spratu. Popela se, sela i posmatrala ga ceo čas, sa drveta.. krišom, dok je nisu uočili. Ne bih vam znala reći da li je on to znao pa su razmenjivali osmehe i poljupce na daljinu, ali je ona znala gde stremi.
Uz pomoć plodova smo se posvetile trampi (ili smo je održavale u životu). Nema veće sreće nego kad komšinica donese punu korpu breskvi a ti je menjaš za nešto manju korpu kajsija ili nešto veću višanja. Tu je vladao zakon ponude i potražnje a kuća je mirisala na pite, marmelade i kompote.
Naučile smo se darivanju. Kad imaš puno jabuka, ti svaki dan možeš nekom podariti jednu i naučiti se radovati malim stvarima. Molim vas, tada smo se udvarali uz jabuke a danas i uz koktele nemamo volje.
Sa drveta smo bile bliže pticama. Mora da smo zbog toga i lepo pevale.
Postoji još jedna stvar, moja soba je uvek bila lepša kad sam je gledala sa drveta. Neću otkriti zašto, za to se odvažite i pogledajte jednom.

Danas je sve manje-više isto samo smo prešle na neko novo drvo, valjda ono života.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *