Jelena Trojanska u stihovima..

13510865_1226017317416514_7034525255044562318_n
“I spaljene su gorde kule trojanske?
Poljubi me, besmrtnim me učini.
(ona ga poljubi) Usnama dušu sišeš, gle, i duša odlijeće!
Dođi, Heleno dođi i dušu mi vrati.
Ostat ću ovdje, jer je ovdje nebo,
A sve je ništa što god nije Helena.
(ulazi starac)
Biti ću Paris i za tvoju ljubav
Umjesto Troje razorit ću Wittenberg;
Borit ću se sa slabim Menelajem
I tvoje boje nosit na perjanici.
Ahileja ću raniti u petu,
Zatim se tebi vratit po poljubac.
O, ljepša si mi od večernjeg neba
Što tisuću ga krasnih zvijezda zlati,
I od Jupitra plamnog sjajnija
Kad nesretnoj se Semeli ukaza.
Od vladara nebeskog si čarobnija
U zagrljaju bludne Aretuze.
Samo ti možeš ljubavnicom mi biti.”
– Christopher Marlowe, “Doctor Faustus”

Marloovi stihovi o lepoj Jeleni su mi se oduvek posebno dopadali… pročitala sam ih nebrojeno puta i vraćala se motivu besmrtnosti koju neko stiče poljupcem. Poljubac Jelene Trojanske vraća u život ili prevodi u besmrtnost. Faust putuje u Grčku kulturu fantazijom, prizivajući lepu Jelenu koja je zapravo simbol žene. On kao reinkarniran, putujući u njen svet obećava joj da će biti Paris sam i za njenu ljubav će se upustiti u niz herojskih ratnih poduhvata (ljubav i herojstvo kao neraskidivo vezani). Njihova ljubav je izvan realnog vremena, kao nešto što se dešava iskljućivo u čovekovom duhu, ali onom koji nosi zapitanost i vraća se na koren, na arhetip žene. Svako ko problematizuje i promišlja svoje mesto na svetu pre ili kasnije, pođe ka Heladi.
Ovde se prepliće i Bibliski motiv prepoznavanja, u smislu Adam pozna Evu, i “samo ona mu ljubavnicom (ženom) može biti”. Kod Getea ¨onaj ko ju je poznao (dodje u kontakt sa lepotom kakva je Jelenina), taj ne sme više da je bude lišen¨.

A Jelena, da li je ona svesna svoje lepote i onoga što lepota kao takva nosi sa sobom? Odveć je tako, ona je prva samokritična lepotica u književnosti. Ona vidi da njena lepota omađija i zablesavi sve one koji dođu u kontkt sa njom, pa i demone, bogove.. i da fascinacija njome nije deo procesa koji život čini lepšim, već naprotiv, tragičnim. Kod Getea u svojoj poslednjoj replici, ona priznaje: ¨Velika lepota i sreća nikada ne idu zajedno¨.

Rekla bih da je u pravu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *