Da li je ovaj dan dovoljno dug?

Picasso - La Course (Deux femmes courant sur la plage, 1922, Dinard).

Picasso – Trka (Dve žene koje trče plažom) 1922.

“U jadnim životima ljudskim, najlepši dan
pobegne prvi.”
Vergilije, “Georgike” 3, 66-67.

Hej mudre misli.. hvala vam što dođete iznenada, iz daleka i odjeknete u mojoj glavi. Pa kako je dan pobegao, ne vredi čekati lepši (ne zaluđujte se, doći neće!), nego živimo baš onaj koji imamo danas. Koliko ovo zvuči kao motivacione poruke kojima smo okruženi ne bih znala reči, jedino izvesno je da sam danas poslušala onog čiji veliki trud i rad uložen u upoznavanje ljudske prirodem meni i više nego pomogne… Nijedno stoleće nam nije zabranjeno ili nedostupno i prošli vekovi nemaju problem sa zastarevanjem (zastarevanje su uvele neznalice a poneki su i poverovali u to).. tako da onaj ko želi da luta, ima beskrajno vremensko prostranstvo ljudske misli da sretne i pozdravi, ne čudeći se aktuelnosti onih koji su davno živeli.

“Nemamo mi malo vremena, već ga mnogo gubimo. Život je dovoljno dug i izdašan za ostvarenje najvećih dela, ako se sav pametno iskoristi. Međutim, ako protiče u rasiništvu i nonšalantnom ponašanju, i ne upotrebljava se ni za šta korisno, mi, tek pred pretnjom krajnjeg časa, uviđamo da je prošao život, za koga nismo ni znali da se odvija. Tako stoje stvari: mi ne dobijamo kratak vek, već ga sami skraćujemo; ne oskudevamo mi u njemu, već se njime rasipamo. Kao kad se veliko i kraljevsko blago, došavši u ruke lošeg gospodara, istog časa proćerda, dok se onaj imetak, makar i neveliki, ako je dat dobrom čuvaru, uvećava obtranjem. Tako i naš životni vek: nudi mnogo onome koji njime dobro raspolaže.”
Seneka, “O kratkoći života”

A šta znači biti dovoljno dug? i za šta dug? Pa dovoljno dugo je samo ono što ne stvara osećaj propuštenosti.. tako danas neću propustiti da oslušnem moje srce i dam sve od sebe.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *