Sva naša mora

The Great Wave off Kanagawa by Katsushika Hokusai

The Great Wave off Kanagawa by Hokusai

“Pronašli smo je. Koga? – Večnost.
To je more koje odmiče, zajedno sa suncem.”
Artur Rembo

Okružena fotografijama mora, razmišljam o moru. Juče naletim na jedan tekst koji približava more i tišinu na blogu Ane Arp. U komentaru ona se pita kako to da se Zemlja zove zemlja kada je zapljuskuju talasi na mnogo većim prostranstvima. Sigurna sam da je ribe nazivaju more. Bilo kako bilo, možda je nebitno kako je nazivamo jer ona zemljom nije određena, zemlja je tu da nas podrži i omogući sigurno tle za suživot. Davno je uveden retko spominjan a mnogoznačan sporazum da su planete zapravo nazvane imenima božanstava iz Grčke, odnosno Rimske mitologije. Sve osim Zemlje. Tako je Neptun već dobio svoju plavu, čarobnu planetu a Zemlja može ostati samo ono što jeste, u najboljem slučaju Okeana ili “Posejdonia” onih koji su vode slavili.

Noseći dalje more u mislima, počela sam se prisećati svih onih autora koji su ga ovekovečili u umetnosti.. Znam ih previše i jedini način na ih predstavim ne držeći se principa ekonomičnosti i oduzimajući bogatstvo i punoću izraza je da napravim seriju postova – svojevrsan album koji će zbrojati mnoga naša mora. U tom smislu, moja funkcija je urednička i trudiću se da svoju intervenciju svedem na minimum, ostavljajući prostor delima da pričaju za sebe.

Pre nego počnem, priznajem i to da je priča o moru proizišla iz jedne krajnje lične vezanosti, podsaknute delima drugih. Odselila sam se iz zemlje i otišla u grad koji na centralnom trgu (koji se i tako zove – La piazza Maggiore – ne bi ni moglo biti zabune da je baš to mesto ono u koje se grad “uliva”) ima statuu Neptuna. Nisam mislila sam sam posebna srećnica sto sam živela tik uz tu statuu, “tako je moralo tako biti”, reče meni astrolog koji je gledao planetu Neptun kako blisko stoji uz moj ascedent. Ni ja nisam imala sumnje sve i da nisam verovala u horoskop..

Tako sam se nekoliko godina nalazila sa društvom kod Neptuna (a ne kod Konja). Kod Neptuna je došao i onaj koji mi je promenio život i otišao put mora, prešao njih nekoliko da bi stigao do Grčke. Put klasičnih arheologa uvek ide istim morima i uvek vraća na praizvor… I tako sam ja naučila da poštujem mora (i kad odnose neki deo mene) i poverovala da ih zapravo uvek nosim u sebi. Ako je to i jedna velika zabluda, ne mari… zablude sjajno plivaju morima.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *