Tara: Moram poći u šumu

DSCN5968

“I have gone to the forest”
– Knut Hamsun

Postoje prave i veštačke dubine, prave i veštačke lepote. Postoje i planine kod kojih se to ne dovodi u pitanje, lepota izvire i uvire iz korena i diže se do zvezda. Ili nas diže bliže zvezdama, satelitima, meteorima – padalicama. Dovoljno je samo podići pogled i shvatiti da si bliže kosmosu.

Krenula sam u šumu. Nekom ko živi u Beogradu, šuma možda i nije predaleko ali duboka jeste. Ona u kojoj mogu da živim od borova i u kojoj je vazduh dovoljno čist da me opije. U šumi se živi i od pogleda, boja, senki, mirisa, tragova. U njoj živim i od priviđenja. Šuma na Tari je posebna jer pruža dodatnu građu za moju maštu i iznenadne iluzije moga vida: mogućnost bliskog susreta sa mrkim medvedom. Da bi čovek dosegao dubinu mora da se odvaži i susretne se sa opasnošću, makar i kao čistoj mogućnosti koja ledi krv i od koje noge podrhtavaju.

U mojoj familiji postoji zanimljiva legenda kako je moja prababa jednog jutra krenula u šumu i nestala bez traga. Kad kažem bez traga, mislim to doslovno. Nisu našli ama baš nikakvu naznaku da je šumom prošla iako je mogla otići samo jednim putem. Kad sam bila mala zamišljala sam je kao šumsku vilu – zagorkinju koja se pretvorila u pticu i bespovratno odletela u nebo. Tako kad idem šumom, naslućujem sve moguće puteve nastajanja i nestajanja na ovom svetu dok šuma neumorno diše i pulsira. Posle nekog vremena shvatiš da te ona gleda sa svih strana i da zapravo nikakvog skrivanja više nema i ne može biti. I onda neki glas niotkuda: “Pa šta mari, kako je ovde lepo umreti!”. Eto, koračam ovog avgusta da bih shvatila i to da je moja prababa zapravo srećnica, jer umreti u lepoti zaokružuje smisao života na zemlji.

U šumi si srećan za sebe. Jedna stara porodična legenda i jedna mlada priroda oko mene dovoljne su da ispune moj vidokrug lepotom a glavu najrazličitijim pričama. Zamislite i jednog plemenitog muškarca pored mene, toliko je sreće dovoljno da zapali celu planinu. Laka mi bila vatra baš kao samom srcu bora rast. Borovi se dižu u visinu a ja odlazim sve dublje u šumu da nešto odsanjam, skrivena pa skoro od svih..

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *