Hello Ivana, život nije bajka (i postoje i zle veštice)!

Daria Petrilli

by Daria Petrilli

Mogla bih napisati bajku o “ferragostu” u kome sam plovila Mediteranom ali to nije bio ovaj avgust 2016. Zapravo, toliko sam radila da mi je drago sto ga ostavljam iza sebe… Tema ovog posta je drugačija i tiče se zapravo jednog mog postignuća – prevazilaženja predrasuda i prihvatanje novih puteva za nove uvide (ako nikako ne dolaziš do odgovora, probaj poći drugim putem). Naime, imam prijateljicu koja mi je preporučila knjigu “Ljudi laži” Skota Peka. Reagovala sam sam vidno nezainteresovana (ali sam čula) i diskutovala sa meni svojstvenim skepticizmom spram popularne psihološke literature. Nije se ni epohalno promenio moj stav da to more slične literature koja je bila popularna u mojim srednjoškolskim danima i koje su naše mame čitale dok su mešale ručak zaslužuje pažnju i naše vreme ali kako u svakom žitu ima kukolja, ponekad je to potrebno nekom glasno i reći. Da ne kažem viknuti! Isto tako i suprotno, u moru psihologa ima i onih koje valja čuti.. pa naiđemo na neke odgovore baš onda kad ih ne očekujemo a tiču se ljudi oko nas.. Da bi ih prigrlili ali se i zaštitili od njih moramo razumeti njihovu prirodu.

Knjiga se bavi pitanjem psihologije zla, pitanjem koje ja nikad nisam razumela. Moje stanovište koje je negde negiralo zlo, vođeno rezonom da su svi ljudi a priori dobri i da čine rđave stvari usled nerazumevanja i nesvesnosti – ostalo je neodrživo. Ovom prilikom bih se zahvalila prijateljici a sa vama podelila jedan od pasusa koji sam prekucala i našla mu punopravno mesto u mojoj enciklopediji, ovog puta znanja koje ume i da koristi.

“Naš kapacitet izbora se neprestano menja kroz životnu praksu. Što više pogrešnih odluka donesemo, tu nam srce sve više postaje tvrdo; što više ispavnih odluka, to je srce mekše – ili još bolje, punije životom… Svaki korak u mom životu koji ojačava moju samouverenost, moj integritet, moju hrabrost, moja ubeđenja, takođe povečava i moj kapacitet izbora između željene i neželjene alternative, sve dok mi najzad ne postane teže da se odlučim za neželjenu nego za željenu radnju. Nasuprot tome, svaka predaja, kukavičluk ili slabost otvara put ka daljim predavanjima i najzad, do gubitka slobode. Između dva ekstema u kojima ili više nisam u mogućnosti da povučem pogrešan potez ili više ne posedujem slobodu da povučem pravi, postoji bezbroj stepena slobode izbora. U životnoj praksi stepen slobode izbora varira u svakom trenutku. Ako je stepen slobode izbora visok, manje je napora potrebno da bi se donela ispravna odluka. Ako je mali, potreban je veliki napor, pomoć drugih ljudi i pogodne okolnosti… Većina ljudi ne uspeva u umetnosti života ne zato što su urođeno rđavi ili nemaju dovoljno volje da bi vodili bolji život; razlog njihovog neuseha je u tome što se ne probude u trenutku kada stoje na raskrsnici na kojoj treba da donesu odluku. Nisu svesni u trenutku kada im život postavlja pitanje i kada još mogu da dođu do alternativnih odgovora. Posle toga, uz svaki novi korak na pogrešnom putu postaje im sve teže da priznaju da je on zaista pogrešan, često što to znači i priznati da treba da se vrate tamo gde su skrenuli u pogrešnom pravcu i da su u međuvremenu gubili i vreme i energiju.”
– Erih From

Naka Vam je srećan dan i donesite prave odluke.
(a kad vam neko knjigu preporuči – poslušajte, jer možda se baš tu krije odgovor)

Dodatak:

“Bilo kako bilo, ja mislim da je došao trenutak da psihijatrija prepozna jedan novi zaseban tip poremećaja ličnosti koji obuhvata one koje sam nazvao zlim ljudima. Pored odricanja odgovornosti, što je inače karakteristično za sve poremećaje ličnosti, ovom tipu bi se mogle dodati još neke specifičnosti po kojima se izdvaja od ostalih:
(a) upornost u destruktivnom ponašanju i izvlačenju na račun drugih, što je često vrlo prikriveno;
(b) preterana, meda često prikrivena, netolerantnost prema kritici ili bilo kakvoj drugoj formi povrede narcisoidnosti;
(c) pridavanje velike važnosti mišljenju drugih ljudi a i sopstvenom mišljenju kada se radi o njihovoj reputaciji „ljudi od reda“, što doprinosi stabilnosti njihovog načina života, ali ih isto tako i podstiče da budu pretenciozni i da neguju u sebi postojanje osećanja kao što su mržnja i osvetoljubivost i
(d) intelektualna neiskrenost, sa pojačanom mogućnošću blagih šizofreničnih poremećaja mišljenja u trenucima stresa.”
– Skot Pek
(jer da bi se sa nečim pomirili moramo da ga nazovemo pravim imenom)

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *