Norveška šuma: Poneke staze vode do Osla

20160916_175034-1024x576

“Don’t you think it would be wonderful to get rid of everything and everybody and just go someplace where you don’t know a soul?
Sometimes I feel like doing that. I really, really want to do it sometimes.”
― Haruki Murakami, “Norwegian Wood”

Kako je Murakami oživeo The beatles spominjajući njihovu pesmu po kojoj je i nazvao knjigu, koja je poslužila za film… tako sam i ja, uprkos njegovom objašnjenju, ostala prikovana za bukvalan naziv knjige i zamišljala neku šumu. Onda je došao dan da u tu šumu i pođem. Zapravo nisam krenula u šumu, krenula sam u Oslo ali onda sam shvatila da je to grad u šumi i da je moje srce u toj šumi uhvaćeno. To znam po tome što se nisam obradovala izlasku sa aerodroma… falilo je nešto.

Iskrena da budem, za nekog ko dolazi iz Beograda, Oslo je jedna drugačija i neočekivana priča… Estetika grada nije estetika evropskog grada i potrebno je nekoliko dana da se oko navikne na drvene kuće, oskudne boje, svedene forme i minimalizam izraza, objekte koji oponašaju i stapaju se sa okruženjem… Grad je mlad i raste na vaše oči kao iždžikljalo i još nerazgranato drvo. To možete uočiti već na prvi pogled po gomili kranova koji zaklanjaju nebo i po nanosima šljunka pod vašim nogama. Zapravo se tu krije prva zamka norveškog šarma – sve deluje polu-uređeno i naizgled neukroćeno, tako da nekoga ko voli ušminkanost jednog Beča ili ljupkost Pariza ovo može pomalo i odbiti. Ne dajte se zavarati, zapravo je puno truda uloženo u tu nonšalantnost i nesputanost prirode, kojoj je zapravo sve podređeno. Nikad nisam šetala gradom u kojem zelena boja koliko dominira, duboka i tamna nordijska zelena koja i leti krije neku duboku zimu i blizinu polova… Vazduh je čistunac i miluje bronhije, dok nebrojani trkači prate svoje staze i retki prolaznici “ispisuju” svoje usamljene puteve…

U granicama grada leži 40 ostrva, 343 jezera i cela jedna šuma, iako je prema nekim izvorima više od polovina onoga što se Oslo naziva – zapravo šuma. To je tek treća po veličini nordijska metropola, iza Stokholma i Kopenhagena… prostrana i okrepljujuće “retko naseljena”… Upravo pomenuti spoj urbanih i prirodnih pejzaža daje gradu njegovu osobenu draž i smešta umetnost i skulpturu u parkove i šume. Retko gde je umetnost tako direktno utonula u prirodu i još nisam srela mesto gde moderne znamenitosti centra grada odaju veću počast pejzažu zemlje…

Obujte planinarske cipele i izgubite se u šumi..

20160915_192743-1024x576

20160917_141847-1024x576

20160916_185847-1024x576

20160915_164437-1024x576

20160915_190042-1024x576

20160917_134520-1024x576

20160915_185808-1024x576

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *