Stranger Dylan u kući Nobelovaca, valjda pevuši književnost!

bobdilan

“Through literacy you can begin to see the universe. Through music you can reach anybody. Between the two there is you… Unstoppable.”
– Grace Slick

Istina je da se, na prvu, jesam iznenadila izborom Švedske akademije o ovogodišnjem dobitniku nagrade za književnost ali pre onim što je usledilo posle. Svi su progovorili u glas, nerazgovetno. Moram priznati da je prvi šok usledio kod poređenja Homera i Sapfe sa Dilanovom pozicijom kantautora.. zapravo, koliko god to meni neshvatljivo bilo porediti suptilnu i gracioznu Sapfu Stare Grčke i folk stvaralaštvo Boba Dilana, nalazim ovde jedan drugi značaj – neko je uperio prstom na “literarnost” muzičkih tekstova! Pažnja je skrenuta i možde će baš neko pažljivije oslušnuti pesnika Dilana ili pesnika Koena pred spavanje.

Nije li “zbrzana” online kultura obesmislila i relativizovala (pa i pop) kulturu.. možda bi bilo i suvišno pričati o modnoj industriji gde šetamo dekontekstualizovane citate, “prezasićene značenjem” ali blizu srca ili bod miškom ili pijemo kafu iz šoljica iz kojih citati mudruju za dobro jutro. Tako da je ovo možda dobar trenutak da zastaneš i pročitaš ceo tekst jedne Dilanove pesme i kontempliraš nad njim više od dva minuta.

“Come you masters of war
You that build all the guns
You that build the death planes
You that build the big bombs
You that hide behind walls
You that hide behind desks
I just want you to know
I can see through your masks.”

Čitam dalje.. Bob Dilan se smešta polako u Američku književnu tradiciju, neko pronalazi uticaj Bajrona i Miltona u njegovim rimama. Osmeh mi je opet izmamilo ovo kratko podsećanje na podtekst.. na interetekst tako neraskidivo “srastao” sa poezijom… možda vreme je da potražimo još koju aluziju, sami i odvažno..

(ovde ne mogu da se otmem utisku da je gore navedeno imalo neki ton objašnjenja, da ne kažem pravdanja zbog nečega u šta možda nismo ni posumnjali..) Dalje kao da se nadovezuje pitanje kako bi izgedalo delo the Beatles, Jimi Hendrix i dalje Bruce Springsteen, Neil Young, Velvet Underground, David Bowie.. bez onoga što je Dilan svojim delom darovao tekstovima engleskog govornog područja.

Taj buntovan i ne posebno dopadljiv tip koji piše rime namenjene i razumljive mnogima dobija šansu da stane rame uz rame sa džinovima visoke literature i visokoparnih fraza… postoje oni dani kada te bar na sekund to brisanje lažnih predstava o velikanima, nagradama doraslim, izmami iskren “nenagrađivan” osmeh. Naposletku se desilo još nešto, u ovom mom malom svetu ja sam pročitala i njegovu poeziju. Napravila sam odabir… jer sam u međuvremenu otkrila de je čovek izdao 38 studijskih albuma sa milionima kopija prodatih širom sveta. Dubok naklon za posvećenost.

i evo jedne pesme na koju sam naletela jutros a koja se uklopila u moje trenutno raspoloženje:

“Well, it ain’t no use to sit and wonder why, babe
Even you don’t know by now
And it ain’t no use to sit and wonder why, babe
It’ll never do somehow

When your rooster crows at the break of dawn
Look out your window, and I’ll be gone
You’re the reason I’m a-traveling on
But don’t think twice, it’s all right.

And it ain’t no use in turning on your light, babe
The light I never knowed
And it ain’t no use in turning on your light, babe
I’m on the dark side of the road

But I wish there was somethin’ you would do or say
To try and make me change my mind and stay
But we never did too much talking anyway
But don’t think twice, it’s all right.

So it ain’t no use in calling out my name, gal
Like you never done before
And it ain’t no use in calling out my name, gal
I can’t hear you any more

I’m a-thinking and a-wonderin’ walking down the road
I once loved a woman, a child I am told
I gave her my heart but she wanted my soul
But don’t think twice, it’s all right.

So long honey, baby
Where I’m bound, I can’t tell
Goodbye’s too good a word, babe
So I’ll just say fare thee well

I ain’t a-saying you treated me unkind
You could have done better but I don’t mind
You just kinda wasted my precious time
But don’t think twice, it’s all right.”

i ne može biti drugačije, ne misli dvaput, nego u redu.

2 comments on “Stranger Dylan u kući Nobelovaca, valjda pevuši književnost!”

  1. Ana says:

    Ivana, stvarno imaš neverovatan dar za pisanje, ali i da vidiš ono što izgleda većina ne može – suštinu koja je daleko dublja i angažovanija. Ja sam lično bila razočarana što Murakami nije dobio nagradu. Mada, on nije jedini koji je uskraćen. Nagrada je ipak samo jedna, a osoba koje zaslužuju, mnogo. Previše i uvek će neko biti uskraćen. Uostalom, da je Murakami književni genije, niko ne sumnja, ali da je to i Dilan, retko ko bi se složio. A treba da se složi. I tu si mi ti otvorila oči. Jer, ovu nagradu nije dobio samo Dilan, već i Koen, Brus (tako mi je drago što si njega spomenula, on mi je omiljen), Nik Kejv. Nažalost, činjenica je da tekstopisce ne doživljavamo kao one čije rime su jednake jednom Bajronu, Vajldu i ostalim književnicima. Mislimo da su tra, la la. A one su samo drugi vid književnosti, drugi vid emotivnih reči, stihova. Takođe moram da napomenem, da pored toliko tekstova koji su izašli posle Dilanovog imenovanja, mahom nekagtivnih, nisam pročitala jedan ovako dobar i argumentovan tekst o celoj temi. Svaka ti čast! I pošto te pratim od starta, mogu slobodno da kažem da ti je ovo, bar po mom mišljenju, najbolji tekst do sada.

    1. ivanaupr says:

      Ane moja, ne znam šta bih ti ovde mogla napisati a da ti već nisam rekla. Hvala ti puno na lepim rečima, neprocenjivo je imati te za prijatelja.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *