Moliću slobodnu temu

sloboda

“Man is nothing else but what he makes of himself.” – Jean-Paul Sartre

Postoje dani kad razmišljam gde sam mešala i pomešala naslove. I teme. Sećam se škole i sastava iz srpskog jezika gde sam uvek imala slobodnu i zadatu temu – kao dar (ili kob). Zadata bi se bavila analizom lektire a slobodna analizom sveta. Uvek bih birala onu slobodnu ali moram priznati da mi ni ta slobodna nikad nije bila dovoljno slobodna. Onda se dešavalo da iz nevoljnosti da pišem o nečemu makar i samonametnutom, mašim temu. Moram priznati i da je to ponekad bilo iz inata, a namerno je bilo bez govora. Zabavljalo me je to što ipak imam mogućnost izbavljena, kao i okrepljujuće saznanje da ponekad mogu pisati šta želim a opet se izvući.

Tako sam krala slobodu. Uvek bih je pustila da se uvuče tamo gde me ne bi previše pomela i onemogućila da koraknem dalje. Bilo je to nešto poput začina nedeljnoj čorbi. Postojala je tu još jedna stvar – sloboda nije bila naivna. Skontala sam rano da oni koji je nose u sebi ukoliko joj sami ne naprave mesta i omoguće joj udah svežeg zraka, ona se uzruja i napraviti darmar. Dakle, moja sloboda nije bila samo začin, pre je to bila životinjica. Hranila sam je i pojila svaki dan kako bi mirno i ugodno živela kao deo mene. Saživele smo se. Malo pre se uskopistila i ja sam zastala da joj ovde dam malo prostora da pusti glas. Sloboda će uvek umeti da priča bolje od mene.

Podne je i dan je u skladu sa sobom.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *